KAKO ČASOVI KLAVIRA UTIČU NA VAŠE DETE?
Puno istraživanja je sprovedeno kako bi se dobio što jasniji odgovor na ovo pitanje.
Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Long Ajlend u Americi utvrdilo je zanimljive činjenice kada je intelektualni razvoj deteta u pitanju. Otkriveno je da su deca koja pohađaju drugi razred osnovne škole, a ujedno pohađaju i časove klavira, na testu pravopisa konstantno postizala značajno bolje rezultate od dece koja nisu išla na časove klavira. Naučnici ovo objašnjavaju time što su deca na časovima klavira naučila pažljivo da slušaju i percipiraju zvukove iz okoline, pa tako i reči. Deca su kvalitetnije slušala izgovorene reči, pa su ih samim tim i ispravnije zapisala.
Muzika je povezana i sa matematikom. Kroz razumevanje ritma, skala, fraziranja, deca uče da dele i da prepoznaju obrasce.
Na časovima klavira dete razvija i kratkoročnu i dugoročnu memoriju, što će uticati na brže i kvalitetnije reprodukovanje poezije koja se recituje napamet u osnovnoj školi, kao i na sam proces i brzinu učenja uopšte.
Časovi klavira pomoći će i deci koja se bave sportom, jer muzika razvija motoričke sposobnosti i koordinaciju. Učenje klavira podrazumeva pokrete ruku i nogu, odnosno različite akcije leve i desne ruke istovremeno. Unapređenje koordinacije uspešno priprema decu i za druge hobije , poput plesa i sporta.
INDIVIDUALNA NASTAVA
Individualnu nastavu čine časovi klavira.
Individualni časovi klavira podrazumevaju razvijanje aktivnog stvaralačkog odnosa u nastavi, pri čemu profesor prilagođava raspored gradiva prema ličnosti i sklonostima svakog učenika posebno.
Profesor je dužan da svestrano upozna svog učenika, da ima jasnu predstavu o njegovoj nadarenosti, da na časovima klavira vodi računa o osobinama detetovog mišljenja i razvitka.
GRUPNA NASTAVA
Grupnu nastavu čini moderan scenski nastup poznat u svetu kao „Šou hor“ (Show choir), gde deca uče osnovnu tehniku pevanja dečijih pesama, narodnih, starogradskih, pop i rok kompozicija, uz saradnju koreografa.
Naši predavači su akademski obrazovani pedagozi sa brojnim nagradama i priznanjima. Oni su garancija kvalitetne nastave. U svom radu koriste u svetu poznate metode muzičke edukacije (Nikolajev: Škola klavira, programi The Associated Board of the Royal Schools of Music, Klavierspielen – B.Swedhelm itd.), a takođe i srpske autore (Miroslava Lili Petrović i Jela Kršić).
UČENJE MUZIKE NEGUJE DRUŠTVENE VEŠTINE
Muzika oplemenjuje disciplinu i strpljenje.
Grupna nastava zahteva vršnjačku interakciju i komunikaciju, što podstiče timski rad. Ako dete svira svoj instrument preglasno ili prebrzo , ono će morati da se prilagodi sviranju ili pevanju u grupi. Shvatiće značenje zajedničkog muziciranja. Važno je da deca znaju i razumeju njihovu individualnu ulogu u većem ansamblu, što će pozitivno uticati na njihovo razumevanje društva i razvijanje socijalnih veština.
Učenje sviranja na klaviru uči decu odloženom uživanju. To znači da deca uče da istraju kroz sate, mesece, a ponekad godine prakse pre nego što postignu konkretne ciljeve.
Časovi klavira i vežbanje kod kuće zahtevaju vrlo fokusiranu vrstu pažnje, što rezultira jačanjem koncentracije.
Učenje sviranja na klaviru pojačava samopouzdanje.
Na časovima klavira deca mogu da nauče da prihvate i daju konstruktivnu kritiku . Grupna nastava može pomoći deci da shvate da niko nije savršen i da svako ima prostora za poboljšanje. Dalje, predstavljanje samog sebe u javnosti je važna veština koja se neguje kroz javne nastupe. Ova veština je lako prenosiva i na druge oblasti, kao što je javni govor, ili polaganje ispita.